Christian Schmidt je njemački političar i od 2021. godine imenovan za visokog predstavnika u Bosnia and Herzegovina („OHR”) — tijelo međunarodne zajednice koje ima posebne ovlasti u okviru Deytonskog sporazuma.
Među tim ovlastima su i tzv. „bonske ovlasti” pravo da nametne zakone, smijeni političare, poništi odluke vlasti entiteta i sl.
Schmidt kaže da mu je mandat “braniti Deyton” te da ozbiljno shvaća stabilnost BiH.
Šta je rekao i zašto je to važno
U intervjuu za britanski list The Times, Schmidt je rekao da ne vidi neposrednu opasnost izbijanja rata u BiH, ali upozorava da situacija može biti izuzetno ranjiva — i da “ne treba puno da se na Balkanu stvori haos”.
Posebno je istaknuo da vidi mogućnost da Vladimir Putin i Rusija koriste BiH u svom širem globalnom kontekstu — da skrenu pažnju sa konflikta u Ukrajini te iskoriste jake nacionalističke tenzije i polarizaciju u zemlji.
U tom smislu je upotrijebio termin “ruski spavači” — misleći na potencijalne agente ili strukture koje, aktivirane u pravom trenutku, mogu pokrenuti destabilizaciju u BiH.
Šta Schmidt vidi kao ključne rizike
Evo nekoliko točaka koje Schmidt posebno naglašava:
BiH ima složenu unutarnju strukturu: dva entiteta, kantoni, brojne institucije — što već samo po sebi stvara ranjivost za manipulaciju.
Ruski interes: Schmidt smatra da Rusija ne mora imati ogromne resurse za BiH, ali da nije isključeno da koristi “rezervne frontove” — regije koje su već etnički i politički rastrzane — za svoj geopolitički cilj.
Nacionalistički pokreti (npr. u entitetu Republika Srpska) i separatističke izjave: one nisu nužno same po sebi početak rata, ali mogu poslužiti kao “okidač” kada postoji vanjski poticaj.
Šta to konkretno može značiti — scenariji
Schmidt ne tvrdi da je sve spremno za rat, ali navodi da bi se destabilizacija mogla desiti relativno brzo ako se „spavači“ aktiviraju. Neki mogući scenariji:
Povećane provokacije koje mogu uključivati demonstracije, blokade institucija, pokušaji referenduma za odcjepljenje — što može zamutiti institucionalni okvir i dovesti do de facto paralize vlasti.
Stranačka i vanjska podrška za takve aktivnosti (ili percepcija takve podrške) može povećati tenzije, što može dovesti do eskalacije čak i bez tradicionalnog rata.
Odgovor međunarodne zajednice — ako se ne reagira pravovremeno — može biti slab, a to dodatno povećava rizik.
Zašto je ovo poruka za BiH i šire
Schmidtovo upozorenje ukazuje da BiH nije izolirani slučaj: on je dio većeg geopolitičkog okruženja, gdje velike sile (kao što je Rusija) mogu imati interese koji idu izvan same BiH.
Također, poruka je upozorenje domaćim političarima i institucijama da ne uzimaju stabilnost zdravo za gotovo. Ako institucionalna struktura oslabi — zbog svakodnevne politike — prostor za destabilizaciju se otvara.
Za međunarodnu zajednicu i susjedne države ovo je znak da trebaju pratiti situaciju, ne samo vojno, nego i politički i diplomatski.