Premijer Savo Minić je izjavio da Republika Srpska (RS) trenutno nije prezadužena i da postoji prostor za dodatno zaduženje do oko 3 milijarde KM, ali da nije neophodno trenutno koristiti taj prostor: 

Naglasio je da planirani budžet za sljedeću godinu odražava finansijsku disciplinu i da je razlika između planiranog zaduženja i otplate duga relativno mala (oko 100 miliona KM).  

Rekao je i da se RS neće bez potrebe dodatno zaduživati i da neće preuzimati rizike koji bi mogli stvoriti probleme u finansijskoj stabilnosti entiteta.  

Šta podaci govore o zaduženosti RS-a?

Da bi se shvatila ova izjava, važno je razumjeti širu sliku javnog duga:

Relativna zaduženost prema BDP-u

Zvanično se procenjuje da RS ima dug oko 35–39% BDP-a, što je ispod zakonskog limita za entitete koji dozvoljavaju zaduživanje do oko 55–60% BDP-a.  

Zbog toga vlast smatra da „ima prostora“ za zaduženje.

Stvarna veličina duga

Nezavisni izvori i opozicija navode da je ukupan javni dug RS-a u posljednjim godinama narastao na višu cifru (oko 6,7 milijardi KM), što u stvarnosti predstavlja skoro 40% BDP-a.  

To znači da, iako nije premašena zakonska granica, dug je značajan i svakako veći nego ranije.

Kritike ekonomista

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da nivo zaduživanja raste zbog otplate postojećih kredita i kamata, što stvara pritisak na budžet i može otežati servisiranje duga bez novih kredita.  

Zašto vlast govori da nije prezadužena?

Argument vladajućih struktura (SNSD-a i premijera Minića) glasi:

Dug je daleko ispod zakonskog limita i još uvijek „bezbjedan“ iz perspektive fiskalne discipline. 

Entitet može finansirati projekte zaduženjem bez ugrožavanja osnovnih obaveza (plate, penzije). 

Ulaganja u kapitalne projekte (putna infrastruktura, razvoj) mogu potaknuti ekonomski rast i donijeti korist društvu. 

Kritike opozicije i ekonomista

Protivnici ove politike i analitičari imaju drugačiji pogled:

Zaduženje nije samo broj, nego i trošak: Dug sam po sebi nije problem samo ako se koristi produktivno, ali velika otplata kredita može otežati budžetske rashode u budućnosti.

Servisiranje duga postaje prioritet: Podaci pokazuju da mnogo kredita dospijeva na naplatu, pa bez novih zaduženja servisiranje starog duga može postati teško.

Rizik rasta kamatnih stopa: Ako se globalne ili regionalne kamatne stope povećaju, novo zaduživanje može biti skuplje i opteretiti budžet još više. (Generalno ekonomsko znanje i praks e.)

Ukratko – šta ova izjava znači?

Vlast RS:

• Nije prezadužena po zvaničnim pokazateljima BDP-a.  
• Može se dodatno zadužiti do ~3 milijarde KM bez „prekoračenja zakonskih okvira“.  
• Ne vidi potrebu za takvim zaduženjem trenutno ako se održava finansijska odgovornost.  

Opozicija i ekonomisti:

Ukazuju na rastuće ukupno zaduženje, potencijalne opterećenje budžeta i dugoročne rizike.